Pomeri se. Hoću da pružim ruke u ništa. Da u tom nerešivom ništavilu zagrlim tišine i opipam kosti prazninama. Možda te jednom ostavim. Nadmeno, sa puno gadosti, ništavnosti i strepnji, nikad se ne zna. I ako te ostavim, to neće biti doslovno. Zacariću te u nekoj tuđoj glavi. I to ćeš opet biti ti. Nosiću…
Postoji na zapadu jedan primetan trend u procesu prodaje a zove se add on sale. Njegova osnovna funkcija jeste stvaranje veće potrošačke želje. U Srbiji čini mi se, najmorbidniji oblik add on prodaje možete videti na kioscima. Dobar dan, molim Vas dajte mi cigarete. Želite li upaljač? Ne. Možda žvakice? Ne. Maramice? Ne. Kondome? NE…
Poznato je koliko volim Frušku goru. Ne samo zato što sam rodjen podno njenih južnih padina, ne zato što sam pregazio svaku njenu stazu i bogazu, ne samo zbog svih onih tišina koje bih tihovao u njenim manastirima, pogledima koje bih kao zmajeve puštao sa njenih vidikovaca, izvora čije bi hladne vode kao ništa okrepile…
Protekle nedelje boravio sam par dana poslovno u Sloveniji. Kroz Sloveniju sam do sada prolazio više puta, uglavnom na putu do Italije bez nekih većih zadržavanja. Činila mi se uvek tako blizom, da od želje da pre svega proputujem celu Evropu, kasnije i svet nikada nisam imao ozbiljniji plan posete ovoj prelepoj zemlji. Ovoga puta…
Sve što živi na ovom svetu ima svoj početak, miris i kraj. Miris dlana u koji spustiš svoju umornu lobanju, kapke ili stopala. Miris botaničke bašte u proleće kada te umesto priče o javoru i prolaznosti života otera u pičku materinu, miris prvih zajedničkih krempita dok veruješ u večnost, miris Dunava koji zapljuskuje vukojebinu za…
Slavan je dan kraja. Sve se mora predati kraju. I ljudi i lica. I sećanja, praskozorja i oholost. Ništa u bistru vodu početka uronilo nije, a da nije kraj svoj videlo, da mu rosa konačnog nije oprala dušu od svega što se kao u mrežu života njegovog uplelo. Zar nismo svaku radost krajevima predali da…