Istočna Srbija, Manastir Tumane

Još od prve posete krajeva Istočne Srbije, za koje narodno predanje uvek vezuje mističnost i razna verovanja, u meni je uvek tinjala želja da se vratim, otkrijem i saznam uvek više od svakog prethodnog puta.  Sasvim je izvesno da je ovo tačka, kao nijedna u Srbiji druga gde se vešto prepliću mit, magija i religija bez da jedno drugome smetaju. Planina Rtanj, simbol mistike i njenih priča godinama privlači one najradoznalije. O prirodnim lepotama Istočne Srbije moglo bi se tek mnogo reći i napisati. Moćni Dunav, kao vekovni stražar čuva najznačajnije lokalitete i čini najimpresivnije prirodne fenomene koje zadivljuju ceo svet, od Đerdpaske klisure do Lepenskog Vira.

Ovog vikenda, nakon nekoliko godina tihog sanjarenja, po prvi put bio sam u prilici da posetim manastir Tumane, poznatijem u narodu kao srpski Ostrog i to na dan obretanja moštiju Sv. Jakova Tumanskog. Pre svega, čini mi se da sam manastir posetio u pravo vreme, kada jesen šepuri svoje lepote zlatnim šumama ovoga kraja. Smešten u bajkovitoj uvali okruženoj brdima, manastir Tuman je ovog vikenda bio stecište nekoliko hiljada poklonika iz cele Srbije, Rumunije, Makedonije. Nikada ranije u životu nisam video toliki broj ljudi okupljenih na jednom mestu, ujedninjenih u molitvi. To je svakako jedan od onih prizora o kom ne možete mnogo toga napisati jer zbunjuje lepotom.

Manastir Tumane

Manastir se nalazi na oko 10 km od Golupca i oko 120 km od Beograda. Napomenuo bih da je put do manastira uglavnom nov, te se vrlo lako stiže.  Uz manastir protiče Tumanska reka koja čitavom ovom kraju daje jedan bajkovit izgled i doživljaj. Kako je sam manastir okružen gustom šumom i stenema, ne čudi zašto je uvek bio mesto sinajita, između ostalog i Zosima Tumanskog o kom ću pisati kasnije. Manastir je kao i većina u Srbiji, tokom turskog ropstva u više navrata rušen, paljen i ponovo obnavljan. Pred Prvu veliku seobu Srba upravo u ovom manastiru sastali su se Arsenije Čarnojević i Đorđe Branković, te pored svog duhovnog značaja, manastir ima i važno mesto u istoriji.

Nastanak manastira

O sigurnom periodu nastanka manastira nema konkretnih podataka. Većina se pojavljuje tek dosta kasnije, u 19.veku i najviše se oslanjaju na narodnom predanje po kojem je manastir podigao Miloš Obilić. Legenda kaže da je Obilić, tokom lova umesto zveri ustrelio monaha Zosima koji je na ovom mestu izdahnuo uz reči ,, Tu me mani i pusti da umrem,, – otuda i naziv manastir Tumane. Po drugom predanju, nakon što je greškom ubio živa čoveka, Miloš Obilić reši da na baš tom mestu podigne crkvu svojim rukama, slažući kamen na kamen. Tu ga pred samu Kosovsku bitku zatiče i knez Lazar koji mu govori ,, Tu mani sad tu crkvu i pođi sa nama na Kosovo,, Kakva goda je istina o postanku manastira, jedno je sasvim sigurno. Manastir se iznad svega vezuje za život i delo velikog podvižnika Zosima, čijim svetim moštima dolazi na poklonjenje mnoštvo ljudi svakodnevno.

Tumanski svetitelji – Sv. Jakov i Sv. Zosim Tumanski

Sv. Zosim pripada grupi isahasta ( monasi pod zavetom molitve, ćutanja ) poznatijih u narodu kao Sinajiti koji prvobitno u Srbiju dolaze za vreme kneza Lazara a kojih je najviše bilo u Gornjačkoj klisuri iz koje je, veruje se, došao i Sv. Zosim iz želje ka nekim usamljenijim i pustim krajevima. Nedaleko od manastira, na oko 15ak minuta hoda kroz šumu, smneštena je i isposnica Svetog Zosima u steni u kojoj je služio i molio se Bogu. Obilazak upravo ove isposnice na mene je ostavilo izuetan utisak a fotografije ovog mesta možete pogledati u galeriji. O životu Sv. Zosima nema mnogo sačuvanih informacija. Sve se uglavnom vezuju za njegovu smrt o kojoj sam pisao gore. Ipak prvi, koji je proneo više informacija o ovom svetitelju bio je Joakim Vujić, koji je manastir Tumane posetio 1826. godine. Neosporno je da je narod prepoznao ovog svetitelja kao velikog bogougodnika te njegovim moštima decenijama hrle mnogi, pred njima moleći se za ozdravljenja uglavnom. Crkva takođe prepoznaje promisao Božiji u ovom velikom svetitelju, te na Saboru 1962. godine u Heortologion sprskih svetih unosi novih devet svetitelja, među kojima je i ime Zosima Tumanskog.

Sv. Jakov Tumanski je pre svega bio jedan od najobrazovanijih Srba svog vremena. Ovaj doktor nauka rođen je 1894. godine u okolini Ivanjice. Nakon završenih studija filozofije na Sorboni i prava na Mompeljeu, jedno vreme je radio kao diplomata kraljevine Jugoslavije u Francuskoj. 1930. godine se zaljubljuje u propovedi vladike Nikolaja Velimirovića, te rešen željom da napusti diplomatiju i zamonaši se, moli Velimirovića za blagoslov kako bi postao iskušenik. Nakon dugog razmišljana Vemilirović pristaje i tada počinje njegov monašli podvig. Bio je odmeren, skroman i vrlo ćutljiv. Nakon mučnog prebijanja od strane komunista, izdahnuo je 1946. godine. Po sopstvenoj zaveštanju sahranjen je upravo u Tumanama. Mošti su mu otkrivene 2014. godine.

Narod je takođe u ovom svetitelju prepoznao bastion svesrdne utehe te pred njegove svete mošti svakodnevno dolazi veliki broj vernika iz Srbije ali i okolnih zemalja, baš kao i ovoga puta tokom moje posete manastiru.

Isposnica Svetog Zosima Tumanskog

Na oko 15ak minuta laganog hoda, u stenama gustih šuma, smeštena je i isposnica Sv. Zosima Tumanskog. Na ovom molitvenom mestu, bratstvo manastira uredilo je kapelu koja je dostupna posetiocima. Pored stene sa isposnicom protiče i potok za koji se veruje da je lekovit. Poslednji stanovnik ovog svetog mesta bio je monah Pahomije.

Budući da sam neko ko vrlo uživa u posetama manastirima, pre svega zbog lokacija na kojima je većina podignuta i netaknutog prirodnog okruženja koji čoveka ispuni nekom neobjašnjivom tišinom, moram da priznam da je manastir Tumane, uz Ćelije i Kaonu jedan od najlepših manastira u kom sam boravio. Čovek ne traži svoj mir, u to sam sasvim siguran. Mir te prizove, a ko ima uši neka čuje. Čovek i ne traži velike prizore, oni te prizovu sebi, ko ima oči neka vidi.

Ovoga puta, iskoristili smo priliku i da pozdravimo Dunav i magičnu Golubačku tvrđavu o kojoj sam pisao ranije na blogu. Dunav je uvek veličanstven, sa koje god strane i u ma kom godišnjem dobu da mu priđete. Radovi na obnovi kula su pri kraju, tako da tvrđavu na svoju must see listu stavite već za proleće.

About Mr.Nicolleto 40 Articles
Karlovački djak. Sin ravnice. Rodjen sam u Srbiji, a onda je Srbija rodjena u meni. Uvek pored Dunava. Zaljubljen u Atinu, Istanbul i Beograd. Psi i fotografija.

14 Comments

  1. Tu je iznad isposnice u blizini i vodopad koji si trebao videti. Neka su nam na spasenje molitve ovih velikih svetaca. Veliki pozdrav za tebe..

  2. Pozdrav, imala sam prilike da posetim Tuman i energija tamo je toliko specificna i blagotvorna. Ja sam bila na Blagovesti ove godine isto je bilo puno sveta. Spremam se da obidjem u narednom periodu manastire Vratna i Bukovo kod Negotina pa eto ti predloga posto kazes da volis da obilazis i ti takva mesta. SVako dobro.

    Ivana

  3. Nikola, toliko je lep tekst i hvala ti što uvek sa puno ljubavi pišeš i deliš sa nama svoje priče. Znala sam od prvog čitanja da ostajem sa tobom jer upoznajem Srbiju, njene lepote ali i sebe kroz tvoje introspektivne tekstove. Hvala ti i piši dragi Nikola…

  4. Poštovani Nikola,

    Sa zadovoljstvom sam pročitao Vaš tekst. Sve je manje više tako kako ste naveli, samo ste zaboravili da napišete da su u Tumani nesnosne gužve. Bio sam u nekoliko navrata i poseta se pretvorila u nepodnošljivu zbog velikog broja ljudi. Nadam se da će monasi uspeti da reše taj problem ili ograniče posete jer ovo ovako sada ničemu ne vodi. Drago mi je da delimo osećaj posete ovako svetom mestu.

Ostavi komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.