O tebi… u sebi.

Sve što živi na ovom svetu ima svoj početak, miris i kraj. Miris dlana u koji spustiš svoju umornu lobanju, kapke ili stopala. Miris botaničke bašte u proleće kada te umesto priče o javoru i prolaznosti života otera u pičku materinu, miris prvih zajedničkih krempita dok veruješ u večnost, miris Dunava koji zapljuskuje vukojebinu za koju niko ne zna da postoji osim tebe, jer baš tu vrištiš u tišini, miris bureka kad nemaš za kavijar. Miris Ohrida kada je Bosfor daleko. Miris haustora kroz čije se tame celog života probijaš ka svetlosti koja će obasjati lice budale kojoj ćeš možda ostaviti srce, adresu i kosti. Miris kafe pred zbogom i lipe dok te ubijaju alergije i ravnodušnosti, miris lifta u kom ćeš se kresnuti ili plakati, miris nove košulje i starih otisaka. Miris poklona za Božić, upornosti i odustajanja. Miris sendviča, maslina i modrice na vratu boje Jadrana. Miris francuskog peciva za dobro jutro, javiću ti se, a neću nikad. Mani se ljubavi sa mnom, krvav je to posao.

Sve što živi na ovom svetu ima svoj početak, osećaj i kraj. Osećaj soli u nozdravama kada te stegnu tuge, kao da si izronio iz Mediterana a ne zaronio u propast ne bi li dodirnuo vrhove svojih tragedija u tim dubinama. Osećaj mučnine dok veruješ onima koji ne veruju ni sebi. Osećaj straha da podeliš suton sa nekim dok u tebi blješte neki drugi, one koje voliš. Osećaj kad samo želiš da si pijan, krvav i ničiji. Osećaj kada ti je danima hladno, a nije, već ti nedostaje, kad stanu svetovi, kosmos i krvotok. Osećaj kad želiš da pobegneš onom sebi u kom nikada nisi bio a svakom tom sebi već si poznat. Osećaj kad ti je glava izgrebana maštanjem, nokti poglodani, želje ošamućene. Osećaj kad bih se samo smucao po kosmosu i tvojim strahovima. Osećaj kada ne postoji ništa više što bi dao, pa sašiješ novi džep iz kog ipak izvučeš nešto. Uzmi, za tebe je, pizda ti materina.

 

Sve što živi na ovom svetu ima svoje tišine. Tišine jutrom kad otvoriš oči, dok jednim gledaš u lice pored kog si zaspao, drugim tražiš kravatu po podu, a onda sa oba bacaš pogled kroz prozor, jer sa balkona pogrešnih pucaju neverovatni pogledi. Tišine dok prepoznaješ sebe i u tog istog sumnjaš. Tišine dok ti se približava sve ono što nemaš i kada u nekom zavoliš sve ono što te plaši. Tišine neba i zemlje kad ne znaš čemu bi pre. Tišine posle svađe, u tvom stanu ili u mojoj glavi, sasvim je svejedno. Tišine kad zagrliš i nikuda ti se više ne ide, tišine na telu koje te uspavaju. Tišine na uglu haosa i želje gde smo se uvek nalazili. Tišine kad ljubiš da prođe a kada prođe ostaviš zauvek. Tišina Beograda pred svitanje u kom smo budni samo mi, ničiji. Tišina dok te izmišljam, jer ne postojiš, a trebaš mi. Tišina dok brojim grmaljavine. Evo još tri do tebe. Tišina kad zavučeš prste ispod nečije lobanje i napipaš sebe.

Sve što živi na ovom svetu ima svoj početak, ambis i kraj. Ambis ofucanih istina i dodira. Ambis u kom sve što prećutiš bude iskorišćeno protiv tebe. Ambis u kom ne postoje godišnja doba već samo pljusak iz oblaka ljudskih stanja. Ambis u kom je doživotna postavka svega onoga što je ostalo od nas. Ambis besmrtnih nas. Ambis opsesija i mahnitanja mojih sumnji, tvog ,,neću,, i mog ,,odjebi,, Ambis iz kog ti se ne izlazi jer sve što uvučeš u njega je samo tvoje. Ambis u kom ne postoji vreme već april kroz vekove. Ambis u kom si umoran. I spokojan.

Sve što živi na ovom svetu ima svoj početak, ućuti jebote i kraj.

– Samo tako ućutiš odjednom, Nikola..
– Pa? Tako sam te i zavoleo. Odjednom

About Mr.Nicolleto 41 Articles
Karlovački djak. Sin ravnice. Rodjen sam u Srbiji, a onda je Srbija rodjena u meni. Uvek pored Dunava. Zaljubljen u Atinu, Istanbul i Beograd. Psi i fotografija.

23 Comments

  1. Све што живи на овом свету има свој почетак, ФАСЦИНАЦИЈУ и крај.
    Ако ОДЈЕДНОМ (2.)ОСЕТИ (1.)МИРИС (4.)АМБИСА (3.)ТИШИНЕ после ових речи.

    Поздрављам са дубоким наклоном!!!

  2. “Sve što živi na ovom svetu ima svoje tišine.”
    Dragi Nikola, svaki komentar je vise nego suvišan…
    Obožavam te, dragi čoveče…
    #BeskrajnaLjubav ❤❤❤

  3. Def. si postao moj omiljeni muski bloger. I ja cu da se prikljucim citatima 🙂

    “Osećaj kad želiš da pobegneš onom sebi u kom nikada nisi bio a svakom tom sebi već si poznat.
    Osećaj kad ti je glava izgrebana maštanjem, nokti poglodani, želje ošamućene. “

  4. “…tišina je carstvo izgubljenih ljudskih glasova. Tišina je zapravo jedini način da se istinski razgovara s ljudima. Tako se traže i nalaze izgubljeni ljudski glasovi, kao umorni konji u nekoj pustopoljini, koji se udruže da bi putovali zajedno.”

  5. PreLJepo. Deluje da je njanjavo, a u stvari baš nije, nego onako pravo muški, pizdatimaterina! 🙂 Će ove žene da izginu dok te čitaju, ajaooooo dŽavole nijedan 🙂

Ostavi komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.