mrnicolleto

Koji oprosti, slobodan je…

Poglodao sam dan. Ništa od njega nije ostalo. Njegove kosti bacio sam psima vremena, da ih razvlače po drumovima noći i grizu sve ono što moji zubi nisu. Pokrao sam ga vešto, uzeo sve iz…


Kad je ništa, svašta je

  Prislonio sam glavu natopljenu čežnjama niotkuda, uz hladno prozorsko staklo. Priljubio svoju bradu, svoje smutnje i slutnje, sve svesno i nesvesno staklu kao uz kakvu božansku nežnost i razumevanje, kao u tople ruke, kao…


U beskraj, ravnicom.

Razgovaram ja tako pre neku noć sa prijateljem koji poslednjih nekoliko godina živi u Parizu. U tom istom Parizu, prestonici intuitivne umetnosti čini mi se, uvek su živeli romansijeri, pesnici sa grudoboljom, romantični siromasi sahranjivani…


Neke ljude nađeš, neke reči nikad

„ U početku beše reč, i reč beše u Boga i Bog beše reč. Sve je kroz nju postalo i bez nje ništa nije postalo što je postalo ” – stoji u Bibliji. I zbilja,…


Ništa ne prođe, samo se ućuti

  Ništa ne inspiriše kao svest o prolaznosti života. Svest o konačnom svršetku nama poznatog oblika od krvi, kostiju i mesa, svega što jesmo, volimo i živimo najsnažniji je duhovni stimulans odvajkada. U čuvenu latinsku…



Sunčano i toplo za ovo doba godine

  Nikada nisam voleo decembar bez da sam ga mrzeo – baš kao ni Balašević januar, zimske vragove, tragove i ostale rime. Decembar mi uvek podmetne neke beskorisne nostalgije i čajeve, izbriše sunce sa prozora….



Svako ima nekog koga više neće

Vratih se sa izložbe. Prijatelj iz osnovne škole u svojoj tridesetoj godini danas je prvi put imao izložbu nekakvih instalacija – dekorativne, masivne horor gvožđurije nastale iz jedne ništavnosti, koju je oblikovao sagama iz svoje…