Protekle nedelje boravio sam par dana poslovno u Sloveniji. Kroz Sloveniju sam do sada prolazio više puta, uglavnom na putu do Italije bez nekih većih zadržavanja. Činila mi se uvek tako blizom, da od želje da pre svega proputujem celu Evropu, kasnije i svet nikada nisam imao ozbiljniji plan posete ovoj prelepoj zemlji. Ovoga puta…
Slavan je dan kraja. Sve se mora predati kraju. I ljudi i lica. I sećanja, praskozorja i oholost. Ništa u bistru vodu početka uronilo nije, a da nije kraj svoj videlo, da mu rosa konačnog nije oprala dušu od svega što se kao u mrežu života njegovog uplelo. Zar nismo svaku radost krajevima predali da…
Čudno je. Moje zveri ti ne mogu ništa. Poviju glavu pred tobom kao pred kakvom strašnom silom. Cvile i vraćaju se od tebe, te moje zveri kažem. Čudno je, ja sam te stvorio od dlanova, iz daha, prašine i pljuska, pesme i strahova a nisam ti gospodar. Napravio te od pašnjaka, prizora i opsesija,…
Pomeri se. Hoću da pružim ruke u ništa. Da u tom nerešivom ništavilu zagrlim tišine i opipam kosti prazninama. Možda te jednom ostavim. Nadmeno, sa puno gadosti, ništavnosti i strepnji, nikad se ne zna. I ako te ostavim, to neće biti doslovno. Zacariću te u nekoj tuđoj glavi. I to ćeš opet biti ti. Nosiću…