Manastir Ćelije i kanjon reke Gradac

Na mojoj listi top 50 destinacija Srbije prošle godine našla se fantastična Zapadna Srbija, tačnije grad Valjevo, kanjon reke Gradac, Brankovina, manastiri Ćelije i Lelić. Nikada do sada u samom Valjevu nisam zastao, napravio predah uz kafu, prošetao gradom. Valjevo je uvek bila samo usputna stanica ka nekoj drugoj krajnjoj destinaciji. Ovaj put, u Valjevu smo proveli par sati, sjajnih par sati koje smo iskoristili za razgledanje grada i razgovor sa domaćinima. Dobro raspoloženje, odlično vreme i osmeh koji nismo skidali sa lica, učinili su ovo putovanje nezaboravnim. 

Brankovina

Prva destinacija, koju sam želeo da obiđem na ovom putešestviju bila je Brankovina, istorijsko-muzejski kompleks koji se nalazi na samo desetak kilometara od grada Valjeva. Ovo živopisno seoce spade u najstarije, bar kada je o valjevskoj oblasti reč. Nikada neću zaboraviti prizor koji me je dočekao prilikom ulaska u sam kompleks. Svuda okolo, po travnjaku sličnom najfinijem tepihu ikada koji sam video u životu, odmarale su razbacene jabuke, odbegle i pale sa krošnji ponosnih stabala, tu na zemlji, pod kojom počivaju humke Nenadovića i najveće srpske pesnikinje Desanke Maksimović. Prizor me je izbezumio i obuzeo toliko, da sam fino, skoro nečujno koračao ovom svetom zemljom koja je Srbiji podarila pisce, knezove, diplomate i vojvode , iz straha da bukom koraka ne probudim usnule velikane. Tako, u jednom trenutku ja sam se našao između mirisa jabuka, tamjana iz crkve Svetih Arhanđela, istorije i stihova Desanke Maksimović, ponosan na svoje poreklo, svoj identitet, svoje pretke, ushićenju kojem se kraj nije nazirao.

Kao što sam već spomenuo, Brankovina je pre svega muzejski kompleks, deo celine muzeja Valjevo. Sam kompleks čine crkva Svetih Arhanđela, zadužbina prote Mateje Nenadovića iz 1830. godine, potom dve škole, jedna u kojoj je učitelj bio otac Desanke Maksimović – Mihajlo, a u kojoj je pesnikinja naučila prva slova, i druga, protina škola. Takođe, u samom kompleksu, nadomak crkve, nalaze se grobovi Nenadovića – Alekse, Mateje, Ljube, Jakova i Sime. Nešto dalje, u hladu krošnji počiva i Desanka Maksimović. Na raspolaganju vam je i vodič, koji će vas provesti kroz sam kompleks, posebno škole, upoznajući vas tako sa činjenicama istorije Brankovine.

Par kilometara od Brankovine nalazi se Valjevo. Napomenuo bih da je put od Šapca do Valjeva nov, uređen i obeležen, tako da je vožnja vrlo udobna i prijatna, posebno zbog bajkovitih krajolika.  Dakle, kao što sam spomenuo na početku posta, bio je ovo prvi put da na rasploganju imam par sati za obilazak ovog grada. I da, bila je to ljubav na prvi pogled. Tvrdim, jedan od najlepših gradova Srbije je upravo Valjevo. O samom Valjevu pisaću više u narednom postu jer ima toliko toga što bih želeo da podelim sa vama, ali ne mogu da se otmem utisku da smo kafu koja u Beogradu košta 180 RSD u Valjevu, u samom centru  platili 60 RSD. Dakle, kao što rekoh o Valjevu, lepotama okoline, ali i samom gradu pisaću u nekom od narednih postova.

Put nastavljamo ka manastiru Ćelije i kanjonu reke Gradac, mileći tako kroz neverovatne prizore ovog kraja, pred kojima je svaka ravnodušnost apsolutno nemoguća.  Posle samo 6 km i petnaestak minuta vožnje, stižemo i do samog manastira, smeštenog u dolini okruženoj brdima i planinima kao kakvim stražarima. Bože, zar je ovoliko lepo – prvo je što sam pomislio. Sve što sam želeo jeste da moj krvotok upije svaki atom mira i spokoja kojim odiše ovo mesto, svaki cvrkut ptica i dašak vetra hteo sam da uselim u svoju glavu.

Manastir Ćelije

Za nastanak manastira Ćelije vezuje se kralj Dragutin, sin Jelene Anžujske i Stefana Uroša I. Tačna godina izgradnje manastira nije poznata ali se pretpostavlja da je u pitanju 13. vek. Manastir je, kao i svaki u Srbiji, bezbroj puta rušen i paljen od strane Turaka. Ipak, najpoznatija ličnost za koju se manastir vezuje jeste Ava Justin Popović. Rođen je 1894. godine u Vranju. Arhimandrit dr. Justin bio je duhovnik ovog manastira kao i profesor Teološkog fakulteta. Autor je, po meni neprevaziđene dogmatike pravoslavne crkve. Govorio je tečno četiri jezika a služio se sa čak jedanaest. Pored izuzetnog obrazovanja, u narodu je poznat kao jedan od najvećih duhovnika ikada u Srbiji. Pored same crkve, nalazi se i njegov grob, koji po njegovoj želji nema nikakvo drugo obeležje do krst i cveće.

Kanjon reke Gradac

Na samo par minuta hoda od manastira nalazi se kanjon reke Gradac, jedne od najčistijih u Evropi, čemu svedoči i činjenica da je upravo Gradac, stanište vidri. Želeo bih da napomenem da , ukoliko ste ljubitelj planinarenja tj. pešečanja imate mogućnost da sve vreme šetate baš uz samu reku,  što upravo ljubitelje planinarenja i dovodi često u ove krajeve. Reka Gradac je duga oko 23 km i svoje putovanje završava u Kolubari. Treba napomenuti da je voda izuzetno hladna, pa se ipak preporučuje da Gradac obiđete leti. Po mnogima, najbolji način da siđete do kanjona jeste baš kod manastira Ćelije.

Tu, na samoj obali nalazi se i jedan restoran, sa izuetnom uslugom i srdačnim domaćinima. Par metalje dalje, ja sam našao jednu šljunkovitu plažu odlićnu za kampovanje. Gradac je plitka reka, međutim duž svog toka, pravi par dubljih jezera na kojima je moguće kupanje. Iz Valjeva do kanjona reke Gradac možete i taksijem iz Valjeva, ali koliko sam čuo postojei  redovne autobuske linije.  U svakom slučaju, kanjon reke Gradac obavezno da se nađe na vašoj mapi turističkih destinacija Srbije za posetiti.

Manastir Lelić

Manastir Lelić je čini mi se najmlađi manastir u Srbiji, ali po važnosti jednak velikim duhovnim svetinjama. Zadužbina je vladike Nikolaja Velimirovića i njegovog oca Dragutina. Prvobitno, Lelić je bio crkva, međutim dolaskom monaštva a odlukom episkopa Lavrentija, Lelić je pretvoren u manastir. Sama priroda u kojoj je manastir smešten je vrlo živopisna, lokalno stanovništvo je prijatno i tu je ako zatreba bilo kakva pomoć. U okviru manastira nalazi se i muzej vladike Nikolaja Velimirovića. Ono što će vam zapasti za oko jeste arhitektura manastira. Domintan je moravski stil, međutim svakako primetićete i srpsko-vizantijski tipičan posebno za jug Srbije, tačnije Kosovo i Metohiju. U ovom manastiru počivaju i svete mošti vladike Nikolaja Velimirovića, prenete iz Amerike upravo u Lelić.

Nikolaj Velimirović je bio jedan od najobrazovanijih Srba ikada. Autor je nekih od najpopularnijih dela u Srbiji kao što su Ohridski prolog, Molitve na jezeru, Religiozni duh Slovena itd. Iza sebe je ostavio dva doktorata. Jedan je od najvećih besednika, teologa, govornika, intelektualca, pred čijim nastupima je oduševljeno drhtao svet. Uživao je veliko poštovanje Evrope, počasni je doktor Glazgovskog i Kolumbijskog univerziteta. Vest o njegovoj smrti, pokrenula je zvona svih pravoslavnih hramova SPC  u svetu.

 

21 comments

  1. Na stranu tekst, fotografije su prelepe. Moram tamo cim dodje prolece, odusevljena sam..Bila sam u Kaoni citala sam ovde na blogu ali nisam nikad bila u Lelicu i Celijama na zalost..

    1. Kao dete ravnice kažem ti zaljubljen sam u Valjevo! I toliko ljudi deli moje mišljenje da je u pitanju jedan od najlepših gradova Srbije! Vidimo se sigurno ponovo koliko još odmah na proleće… Zahvaljujem na komentaru!

  2. Nikola, tekstovi i fotografije su odlični! Kako ste lepo napisali – i ja sam ponosna na svoje poreklo, Valjevsko i Hercegovacko 🙂 Treba sledeci put da odete i na Povlen, nedaleko od Lelica, bicete odusevljeni netaknutom prirodom… Sa nestrpljenjem čekamo nove putopise!

  3. Ovo je fenomenalan tekst sa podjednako odličnim fotografijama. Prvom prilikom moram organizovati izlet i obilazak. Inače sam pre par godina prvi put imala priliku da posetim valjevski kraj. Kao neko ko preferira Vojvodinu, prosto jer mi leži više, moram priznati da me je grad veoma prijatno iznenadio i oduševio toliko da ni iznenadna susnežica nije pokvarila utisak.
    Ovaj kraj je poznat i po tome što se tamo priča najispraviniji srpski jezik.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: