Mikonos, prestonica mitologije i lepote

 

Razmišljao sam par dana da li da ovaj post posvetim Mikonosu ili Santoriniju, pa sam shvatio da mi je Santorini nekako draži što onda iziskuje veći napor i trud, bar kada je pisanje u pitanju, jer treba sve impresume i oduševljenja staviti u jedan tekst, tako da sam odlučio da ovaj put ipak sa vama podelim svoje iskustvo vezano za rajsko ostrvo Mediterana – Mikonos, definitivno jedno od najlepših ostrva na kom sam ikada boravio.

Na Mikonosu sam boravio više puta i prva asocijacija na svaki boravak tamo jeste vetar. Vetar Kiklade koji vas u isto vreme i miluje i šamara po licu. Vetar koji ostrvo presvalači mirisom jedinstvene mediteranske kuhinje, mirisom mleka za sunčanje i prozirnog mora, kakvog sam samo još imao prilike videti na Bahamima. Druga asocijacija na Mikonos jeste neprestana borba obale i talasa. Snažnih, moćnih talasa koji zvukom umiruju sve moje unutrašnje sukobe i haose. Tokom svog poslednjeg boravka na Mikonosu prošle godine, sišao sam do vrlo nepristupačne plaže. Na trenutke sam gubio dah od jačine vetra ali želja da stanem u centar igre vode, vetra i obale bila je toliko snažna. I ništa. Samo sam ćutao. Treća asocijacija na Mikonos jesu gej turisti. Ovo posebno naglašavam u ovom postu, jer ako dolazite iz Srbije, a imate neki ,,problem,, sa seksualnim orijentacijama, iskulirajte se. Na Mikonosu ćete neizostavno sretati gej parove, koji eksplicitno izražavaju svoju sklonost tako da samo opušteno, svako ima pravo da bude ono što jeste. Gej je ok.

Mikonos u mitologiji

Veruje se da je ostrvo dobilo ime po svom prvom vladaru – Mikonsu, lokalnom heroju za kog se veruje da je sin Apolonov. Ipak, kako postoji milion verzija grčke mitologije u koju sam manijački zaljubljen, u nekim izdanjima možete pronaći i tumačenja da je Mikons zapravo Apolonov unuk. Mikonos je, navodno mesto i konačnog okršaja Zevsa i Titana. Neki kažu da je Herkules baš na Mikonos namamio čuvene divove sa Olimpa, na kom su bili nepobedivi, pa ih je porazio baš ovde, na Mikonosu. Svako ko je imao prilike boraviti na ovom ostrvu, sigurno je primetio bezbroj stena koje vire iz mora, a za koje predanje mitološko kaže da su to zapravo razbacani, okamenjeni leševi divova. Nedaleko od ostrva Mikonos, nalazi se i Delos, ostrvo na kom je rođen Apolon. Dakle, ukoliko se odlučite na posetu ovom ostrvu, na trenutak bićete zatočenici fantastične grčke mitologije, bićete u središtu velikih dešavanja o kom su pevali starogrčki pesnici i filozofi, gledaćete borbe moćnih Titana, jer mitologija je svuda oko vas. Mene lično sve od antičke tragdije do savremene grčke književnosti jednostavno uzbuđuje.

10430884_10204228868144509_5525805307452818781_n

Mikonos u mojoj glavi

Postoje dva mesta na svetu gde sam prisustvovao najspektakularnijim zalascima sunca. Santorini i Mikonos. To nisu zalasci, to su eksplozije svemira, komad najlepše predstave u pozorištu prirode koji vas ostavi bez daha, bez prava na bis. Tu, nemoćni i mali, svedoci ste veličanstvene sile, prirode – mora i neba. Boje će vas oslepeti na trenutak, a prizori zauvek ispuniti lobanju slikama koje ćete sebično čuvati u muzeju svoje glave za ceo život. Baš tu, jedan trenutak vanvremenske lepote utka vaše celo biće u jednu večnost, koju zovemo sećanja. Zalaske sunca možete pratiti iz jednog od milion restorana duž obale starog grada, mada lično mislim da bi vas žamor i buka nesnosnih turista samo dekocentrisala. Ja sam se par puta izdvajao iz mase i uz omiljenu pesmu u telefonu ,, Mi mou thimonis matia mou ,, u izvođenju voljenog Dalarasa, sa obližnjih uzvišenja posmatrao ovaj veličanstven događaj. Takođe, iako smatram da mi je orijentacija jača strana, jer kao jedna analtična devica i detaljista apsolutno mogu da zapamtim raspored kaldrme koju sam prepešačio, o okolnim zgradama da i ne govorim, desilo mi se da sam se dva puta izgubio u životu. Prvi put u Valensiji. Drugi put na Mikonosu. U Valensiji sam paničio, na Mikonosu i ne baš jer je ostrvo isuviše malo za veliku histeriju ali da, pošlo mi je i to za rukom. Ulice starog grada su aspolutno identične. Bele kuće, mali lokali, isti asfalt sa belim prugama svuda unaokolo. Kao što rekoh, ne možete nešto posebno zalutati, ali možete izgubiti dosta vremena pokušavajući da pronađete izlaz iz lavirinta starog grada.

Šta videti

Pre svega izdvojio bih najpoznatiju crkvu Mikonosa – Panagia Paraportiani. Mala, bela simpatična crkva, pravi je simbol Mikonosa. Interesantno je to da lokalno stanovništvo često voli kroz šalu da kaže da na Mikonosu posttoji 365 crkava, jedna za svaki dan u godini. Pored ove, spomenuo bih i crvku sa crvenim krovom na samoj obali, ali sam zaboravio naziv kapele-crkve. Sa mesta gde se nalazi Panagia Paraportiani pruža se veličanstven pogled na more. Odmah za njom, po svojoj atrakciji ako ne i u istom rangu jesu čuvene vetrenjače Mikonosa koje se ponosno izdižu sa uzvišenja starog grada. Ovo je definitivno top destinacija kada su fotografi u pitanju, pa ne čudi to što ćete uvek oko vetranjača spaziti fotografe koji se šunjaju okolo u cilju traženja najboljeg ugla za slikanje. Iako samo par preostalih ( u početku ih je bilo 16 ali su uništene od strane Veničana ) privlače izuzetno veliku pažnju turista. Sledi potom i sigurno najromantičniji deo grada, Mala Venecija. Autentične kuće koje se naslanjaju na more i red romantičnih restorana simbol je ovog dela grada. Oprez ako je more nemirno, jer vrlo lako se može desiti da vas talas okupa dok pijete frape u nekom od barova ili restorana. Ukoliko jeste, pa čak i ne ljubitelj umetnosti, toplo vam preporučujem do svratite do galerije Rarity, prvoj koliko se sećam galeriji na Mikonosu. Sam prostor je autentičan i zaista smatram da ne treba propustiti odlazak do ove galerije.

O plažama, ne bih mnogo. Jednostavno ne umem. Meni je svaka plaža skoro ista, osim one crvene i crne na Santoriniju o kojima ću pisati u jednom od narednih postova.

Ukoliko razmišljate o Mikonosu, ne oklevajte!
Samo napred! Ah Ellada, s agapo!

 

7 Comments on “Mikonos, prestonica mitologije i lepote”

  1. “To nisu zalasci, to su eksplozije svemira, komad najlepše predstave u pozorištu prirode koji vas ostavi bez daha, bez prava na bis.”….ja odavno ne procitah nista lepse,nista zivopisnije i nista toliko snazno kao ovo….bravo!

  2. Vratili ste me u Grcku ovim tekstom i podsetili na zalazak sunca na Krfu, treba i tamo zalazak da vidite, sigurno bi ste se odusevili. Pozdrav !

  3. Da je gej – gej je, sto jes’ jes’ i to mi se nije dopalo ne zato sto sam ja homofob a nisam niti me zanima ko sa kim spava samo ispada da mi hetero nemamo tamo sta da trazimo jer je sva turisticka ponuda Mikonosa prilagodjena gejevima pa nek im onda oni tamo letuju. Uzdravlje.

Ostavi komentar