Svako ima nekog koga više neće

Vratih se sa izložbe. Prijatelj iz osnovne škole u svojoj tridesetoj godini danas je prvi put imao izložbu nekakvih instalacija – dekorativne, masivne horor gvožđurije nastale iz jedne ništavnosti, koju je oblikovao sagama iz svoje glave, a koje nisam poželeo u svom domu.Te gvožđurije u somewhere over the rainbow svetu predstavljaju društveno-istorijsku klasifikaciju koja nesigurnim  ljudima poput dobre većine pokondirenih tapacira koru mozga veštačkim slojem in klase.

Takvi su uvek bili format mog apsolutnog prezira. Ja i pored svega što sam postigao i obezbedio u životu, više sam voleo da se odrpan i naparfemisan kafanskim dimom vratim iz neke kafane koja bi ličila na onu provaliju s’kraja filma,, Od sumraka do svitanja,, nego da u intelektualnim krugovima improvizujem zainteresovanost za umetnost. Još u osnovnoj, mnogo više od ,, koliko Maša i Moša imaju jabuka,, zanimalo me je zašto ljudi umiru i ima li Boga. Kao i pred svaki performans razjarenih, neshvaćenih usamljenika i umetnika nećkao sam se da li na isti uopšte da odem. Nekako, takvi cirkusi su mi uvek monotoni, te postavke koje u meni ne bude apsolutno ništa osim potrebe za mahnitom gestikulacijom žurbe i lažnog, neodložnog haosa koji nikako ne smem da propustim. Ipak, na ovoj postavci trebala je da se pojavi dobra većina iz školskih dana. Oktobar je, dosadan, jednostavan, previše očigledan mesec, kako bih drugačije mogao da iskoristim prohladno, kišno veče nego da suočim stvarnosti sa starim prijateljima i jednostavno čilim kroz vreme. Uostalom, takvi skupovi se završavaju sa ko je sa kim, ko je kome napravio dete, ko je koga ostavio, sa umetnosti se vrlo brzo strgne kontekst.

,,Oktobar jeste mesec opalog lišća ali i poslednja prilika da sagledate čist i oku pregledan horizont,, – Hal Borland

Odlučio sam da se to veče pojavim zavijen u crno. Crne pantalone, košulja, kravata, prsluk. Nekako, u crnom zubi su belji, crno uteruje strah u kosti.  Možda ih to spreči da me u naletu porodičnog cunamija slika dece, žena i muževa iz novčanika upitaju ono čuveno ,, Kako deca, žena, život,, Dakle, kako je sve ono što nemam. Užasno bi me mrzelo da im objašnjavam da je sve ono što nemam odlično, nikad bolje i da je baš tamo gde treba da bude.  Imao sam psa ali je uginuo. Tog psa, kao i neke ljude nikada nisam preboleo. Samo sam se posle tog psa mučki navikavao na lavež, onaj pseći ..i ljudski. Iskreno, onako manijački iz ruskih romana nikada nisam voleo.

Uvodna reč. Palamud. Poreklo materijala. Ideja. Ne zanima me.  Razmišljam do kada moram da vratim Tomasa Mana u biblioteku. Đus votka je odvratna. Stvara neku jezivu lepljivu pljuvačku. Aplauz. Drama. Dva tabora. Udate i razvedene. Udate su došle bez muževa, razvedene su u društvu svojih mužjaka. Udate pizde. Razvedene se šepure. Njihovi klipani su neki opasni momci koji u kolima imaju DJ Stojana. Uglavnom su pozavršavali fakultete, sklopili brak, obećali se jedni drugima dok ih smrt ne rastavi ili bar neka nova mačka od 22 godine i razveli. Na licima one prve modrice tridesetih. Tragovi lepog života. Sutra malo. Nekolicina koja je još u đačkoj klupi varala sebe da razume Gandija nepomice stoji i blene u gvožđuriju. Od umetnika priznajem samo Katarinu Anđelić.

Da, bio sam tu. Da, bio sam sa tom. Da, čuo sam. Jel? Kad je otišao? Kad je napustio studije? Udala se? Znam da je Petar gej. Razvela se. Smorili smo instalacije. Shvatam u jednom trenutku da niko ne govori o sebi, a ja sam spremao govor, hvalospev, tropar sebi samom. Ja, imperija promašaja. Kad je to počelo? Čega je to posledica? Jedna sa moje leve strane govori mi o onoj u uglu da se razvela i da mu je uzela blizance. Kaže da joj je žao samohrane majke, kaže da ceo grad priča kako ne može da pronađe muškarca za nešto stabilnije od seks dejta jer ima klince. Kaže i da je ona muško ne bi je za išta ozbiljnije ni sama htela. Što bi, kad može da ima svoju decu. Ova sa desne nije prošla u Prvom glasu i priča mi o strahu propadanja i tremi zbog Georgieva. Treća me gleda sa žaljenjem, onim pogledom za spustiti, zbog toga što sam singl. Isključujem se iz priče. Više ništa ne opažam. Samo sam tu.

1

Razmišljam. Kada i ko je započeo satanizaciju razvedenih? Ko im je dao pravo i zašto im neko nije objasnio da su oni sledeći? Kada je ovo društvo stigmatizovalo razvedene žene? Gde sam bre ja bio da dignem svoj glas… Kako je moguće da traje era Petrijinog venca? Ko je i zašto odbacio one koje su imale petlju da odu, da kažu NE truloj polovini? Da li u Srbiji i dalje dišu zagađen vazduh ubeđenja da loš brak mora opstati zbog dece? Koji to muškarac sa kurcem između nogu a koji sebe naziva muškarcem može da ima problem sa detetom žene koju voli? Kakva su to pravila? Koji to muškarac se plaši komentara sredine ako oženi razvedenu? Gde žive ti teletabisi, ko to hrani, ko to vaspitava? Zapravo, ja ih poznajem. Glasni su, ribe , ovo ono. Od ribe su videli onu iz pornjave sa kablovske. U slučaju da nađu ženu svog života, razvedenu sa detetom pobegli bi glavom bez obzira. Ja ih od milošte zovem mukice. To su oni frajeri koji nedeljom trče kod mame na supu i koji mamu zovu jednom dnevno pod pretpostavkom da su samostalni, a najčešće jesu, ali u paralelnom univerzumu. Mama je vrhovni poglavar njihovih života, Mojsije koji treba da ih izbavi iz zagrljaja nepodobnih žena. Po kojoj to tradiciji, religiji, po kom Ustavu je podobnija ona koja je solo a koju je oplodilo udruženje proletera iz lokalnog kluba od one koja je jednog oterala dođavola a koja sa sobom u neku drugu vezu ,, unosi ,, i jedan život pride? Ko određuje pravila i ko je klasifikovao moralnu podobnost i predispoziciju dežurnih dušebrižnika ? Odakle taj Pakistan u psihi ljudi ? Poznajem čak i par žena u četrdesetim koje se nikada nisu udavale. Prosto, tako se zalomilo. Uspešne su, obožavane i usamljene ali takve su prelepe. To je njihov izbor, stav, odnos prema zajednici. Toliko je lepih i samih žena. Isto toliko je i muškaraca. Takođe, poznajem i one koje su spremne na svaku vrstu mentalnog gaženja samo da bi se udatom zvale. Te takve su i glavne zagovornice  teorije da je svaka slobodna žena posle 35-te  drolja a one udate da su za primer. Jeste, Zemlja je ravna ploča a ja vam ovo upravo kucam sa obala Atlantide. Sa druge strane, svet je uvek više voleo one ucveljenje. O njima je toliko prepričano, ispisano, opevano. Od književnosti do turbo folka. Ucveljena i ispaljena je uvek bila muza. Jadnica o kojoj priča čaršija.

Možda bi najbolje bilo da se ljudi pretvaraju, trpe, glumataju sklad, da zadovolje očekivanje sredine. Treba dočekati slavu, treba se hvaliti za trpezom zajedničkim letovanjima, skijanjem u Švajcarskoj, zajedničkim planovima i mega uspešnim odnosom, treba udovoljiti kumovima i babi Milosiji.  Možda, da jednostavno živimo ono što se od nas od čekuje, ni pedalj manje od toga. Koga još briga za lične potrebe i nezadovoljstva pojedinca.

Ne znam odakle samo vremena i volje pored savršenih brakova ovih bračno raspojasanih da vode emotivne evidencije singl ljudi. Kakva li je vas tek muka na to naterala.

Nije sramota biti sam, sramota je biti glup i rizikovati sve ono što imaš da spaseš ono što nemaš.

 

33 Comments on “Svako ima nekog koga više neće”

  1. Ne znam odakle samo vremena i volje pored savršenih brakova ovih bračno raspojasanih da vode emotivne evidencije singl ljudi. Kakva li je vas tek muka na to naterala.Nije sramota biti sam, sramota je biti glup i rizikovati sve ono što imaš da spaseš ono što nemaš. – sve si lepo rekao, ajd zdravo

  2. Vidi, šuntavilo dan na poslu što bi se reklo i ceo dan danas neki bljak i sad skuvam kafu i pobegnem na reader kad ovaj tekst tako da si mi ulepšao veče. Između ostalog ja sam jedna iz kluba tih koje spominješ, srećna i single a profesionalni zabadači nosa u tuđe živote da crknu u mukama. BIG LIKE za post!!!

  3. Preko ovog teksta sam dosla do tvog bloga prosle godine. Ovaj tekst je sa tvog bloga preuzeo i objavio jedan bosanski portal ali su te potpisali kao autora pa sam preko tog linka tamo i dosla do tvog zanimljivog bloga. Bas mi je drago da si objavio ponovo ovaj tekst. Pozzz Maja

  4. Odlična tema Nikola, obrađena na duhovit i ironičan način, moje čestitike. Ne znam da li si čitao Konstantinovićevu ,, Filosofiju palanke,, ali evo jednog dela koji može da posluži svrsi teme… inače moj omiljeni deo :

    Ako bi palančanin priznao sebe kao subjekt, palanka bi time bila ugrožena kao volja: tamo gde sam ja subjekt, svet ne može da bude subjekt. Palančanin, međutim, verniji je palanci nego samom sebi, bar po osnovnom svom opredeljenju. On nije pojedinac na personalnom putu; on je sumum jednoga iskustva, jedan stav i jedan stil. Ono što on čuva, kad čuva palanku, to je taj stav i stil. Palanaštvo je nagonski-odbrambeno negovanje palanačkog stila kao opšteg stila. Palančanin ima izvanredno jako osećanje stila, jer ima izvanredno jako osećanje kolektiviteta, zamrznutog (ili oličenog) u tom stilu. Veliki “svet” je svet koji, množinom mogućnosti (stilova) razara ovu jedinstvenost stila, ovu njegovu jedno-obraznost. Palanački duh je duh jedno-obraznosti, pre svega, duh gotovog rešenja, obrasca, veoma određene forme. Kada palanački pojedinac čuva palanku, kao vrhovnu volju, kao svoje nad-ja, on čuva pre svega ovaj stil jedno-obraznosti, i, zbog toga, kada se on boji sveta, izlaska u svet, on se boji ovog izlaska u svet bez stila. Najčešća optužba, koja se baca palančaninu u lice: da je čovek bez stila, savršeno je nespojiva sa duhom palanke koji je duh kolektivne volje, jedno-obraznosti kojom se ta volja izražava, pa sledstveno tome i sam duh stila.

  5. E ali cekaj ajde onda dodaj na to singl i samohrana majka, podstanar, nezaposlena a za drustvo neprimetna, raspustenica i polovnjaca. Ima jos milion epiteta, a jos na sve to ako ima i nekog partnera e onda je zena olicenje zla i nepozeljnosti.

  6. Ovo je jedan od najboljih tekstova koje sam pročitala. Svaka čast! Duhovito, ironično i potpuno realno. Savršen uvid u današnje društvo i njihove interese i teme o kojima mogu razgovarati po cijele dane i koje ih, na žalost, jedino zanimaju.

  7. Lepo je znati da ima i onih koji na ovu temu razmišljaju baš ovako, a tek su na pragu života, što je svakako preimućstvo, ali i dokaz da su vreme iza sebe iskoristili da odrastaju, u svakom smislu te reči. Sve pohvale za tekst!

    1. Hvala draga Olja! Čini se da je sve stvar vaspitanja, kako društvenog tako i duhovnog.
      Uvek sam vodjen onom ,,ne sudi da ti se ne sudi,, … Hvala još jednom.
      Srdačan pozdrav!

  8. ” Ne sudi nego bodri ljude ” – kao polazište boljeg razumevanja..ali ljudi vole da sude pa to ti je. Ponekad je jezivo slušati komentare o tuđim životima. Ljudi komentarišu, a ne znaju nečije životne okolnosti. Svakako da se bilo čiji brak može naći pred razvodom ako se ljudi bave tuđim životima, a ne paze na svoj.
    Nije sramota ne biti po volji baba Milosije ☺☺
    Mislim da ćete Vi, Nikola biti divan muž kada za to vreme dođe, a čak i da ostanete singl i to je okej, bitno je biti ljubav i davati ljubav ljudima oko sebe a ne osudu.

  9. Ajoj, kakva studija karaktera! I licemernosti i težnje da se svoj promašeni život zatrpa skretanjem pažnje na tuđe. I sakrivanjem činjenice da bi sve dali da vode život onoga koga pljuju. Tuga… ali to je, nažalost, naša realnost. Sjajan tekst!

  10. Sjajan tekst.Potpuno se slazem.Uzasno me nervira guranje nosa u tudje zivote i u tudje izbore.,Drago mi je sto nisam jedna od tih (guraca nosa u…) ,..Samo na kraju da napomenem da sam u dobrom braku vec skoro 20 god. ali na zalost, dece nemamo pa smo i mi bili predmet “etiketiranja”… Ali uspeli smo da sacuvamo nas mali svet…I zato me uzasno nervira kad bilo ko komentarise tudji zivot bez da je hodao u njegovim cipelama…Izvinjavam se ako sam malo zbrkana😊 htela sam da budem kratka a da ipak kazem sve sto mislim. Hvala na odlcnom tekstu

    1. Uvek je lepo čuti koju reč o dobrim i dugim brakovima, eto imali ste dovoljno sreće, razuma i volje da brak traje i danas. Što se ovih drugih tiče, koje ste krstili sa ,, gurači noseva u tuđe živote,, pa šta reći…. Od njih je valjda i Bog digao ruke… Hvala na lepim rečima Biljana!

  11. Ја сам се “касно” удала зато што сам себи обећала да ћу радије бити сама него поред погрешног! Доживела сам све и свашта, јер су људи мислили да им је све дозвољено!
    Ја сам сада срећна, а они и даље живе своје испразне животе…

    Одличан текст, баш сам уживала читајући га!

  12. “Nije sramota biti sam, sramota je biti glup i rizikovati sve ono što imaš da spaseš ono što nemaš.”
    Koliko ja tebe i tvoje tekstove obozavam… :*

Ostavi komentar