Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode

Jednom sam negde pročitao da samo čovek koji se odrekao od razuma ovozemaljske logike, može zadobiti viši um, duhovno carstvo čija je vladavina večna. I to je tačno. Um tada čini mi se, prevazilazi očekivanja objašnjivog, truležnog i razumnog zemaljskim zakonima. Čovek je tada sposoban da se u sebe zagleda sa najviših vrhova svog postojanja kojih često i nije svestan. To su ubeđen sam najlepši vidikovci. A svi smo mi, slika i prilika savršenog tvorca. Boga. Umetnika. Kome je šta draže. Zamalo savršen mehanizam osećaja . Krvi i mesa. Strahova, slika, boja i horizonta.

Nadrasti sebe samog. Prevazići svoja i tuđa očekivanja draga zemaljskoj logici. Duhovno  uzrasti. To je moj cilj. Apsolutno spoznati reljefe svoje duše jer svaka neravnina lekcija je koju smo možda zaboravili.  U tom mučnom rekao bih procesu, najvažnije je da spokoj bdi. A spokoja nema bez opraštanja. Hteo sam zapravo sa vama da podelim omiljeni odlomak iz knjige ,,Molitve na jezeru ,, Nikolaja Velimirovića. Velimirović uvek nekako dodje do mojih ruku sa prvom kišom. Možda će ove fantastične reči stići do nekog. Nekada.

 

“Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode.

I ja ih blagosiljam i ne kunem.
Neprijatelji su me više gurnuli Tebi u naručje nego prijatelji.
Prijatelji su me vezivali za zemlju, neprijatelji su me drešili od zemlje, i rušili sva moja nadanja u zemlju. Ovi su me učinili strancem u zemaljskim carstvima i nepotrebnim stanovnikom zemlje.

Kao sto gonjena zver nadje sigurnije sklonište nego li negonjena, tako sam i ja, gonjen neprijateljima, nasao najsigurnije sklonište, sakrivši se pod Tvoj šator, gde ni prijatelji ni neprijatelji ne mogu pogubiti dušu moju.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.
Oni su mesto mene ispovedili grehe moje pred svetom.

Oni su me šibali, kad sam se ja ustezao šibati samog sebe.
Oni su me mučili onda, kad sam ja begao od muka.
Oni su me ružili onda, kad sam ja sam sebi laskao.
Oni su me pljuvali onda, kada sam se ja gordio sobom.

Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.

Kad sam se ja pravio mudrim, oni su me nazivali ludim.
Kad sam se pravio moćnim, oni su mi se smejali kao kepecu.
Kad sam hteo voditi ljude, oni su me gurali u pozadinu.
Kad sam žurio da se obogatim, oni su me stukali gvozdenom rukom.
Kad sam mislio mirno spavati, onu su me budili iza sna.
Kad sam zidao dom za dug i spokojan život, onu su ga rušili i izgonili me van.
Zaista, neprijatelji su me odrešili od sveta i produžili ruke moje do Tvoga skuta.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam i ne kunem.
Blagoslovi ih i umnoži ih;  umnoži ih i jos vise ogorči protive mene –
da bi moje bekstvo k Tebi bilo bespovratno;
da bi se nada u ljude iskidala sva kao paučina;
da bi se smirenje potpuno zacarilo u duši mojoj;
da bi srce moje postalo grobom moja dva zla blizanca: gordosti i gnjeva;
da bi sve svoje blago sabrao na nebu;

Ah, da bi se jednom oslobodio samoobmane, koja me je i zaplela u strašnu mrežu varljiva života.Neprijatelji su me naučili da znam – što malo ko zna – da čovek nema neprijatelja u svetu izvan sebe. Samo onaj mrzi neprijatelje, ko ne zna, da neprijatelji nisu neprijatelji no surovi prijatelji.Zaista, teško mi je reći, ko mi je učinio više dobra i ko visš zla u ovome svetu: prijatelji ili neprijatelji. Zato blagoslovi, Gospode, i prijatelje i neprijatelje moje.

Rob kune neprijatelje, jer ne zna. A sin ih blagosilja, jer zna.
Jer zna sin, da mu se nepriajtelji ne mogu dotaći života.

Zato slobodno korača izmedju njih i moli se Bogu.
Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem.”

Nikolaj Velimirović, Molitve na jezeru

 

16 Comments on “Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode”

  1. Sve sto je izaslo iz usta svetog vladike Nikolaja Velimirovica leci dusu. Bio je i ostao jedan od najumnijih ljudi ikada rodjenih u Srbiji koji je imao postovanje i istoka i zapada. Ne zna se da li je bio bolji crkveni covek, pisac, knjizevnik ili duhovnik. Imam komplet njegovih knjiga u svojoj biblioteci i svaka njegova knjiga je pravo blago koje bi svako trebao da ima ili bar da procita. Molitve na jezeru treba uvesti kao lektiru u skole.. Ziva rec, sta drugo reci uopste.

    1. Nesumnjivo su posle Sv. Save, Patrijarh Pavle i Nikolaj Velimirović ostavili najjači utisak u SPC. Ono što je najbitnije je činjenica koliku su ljubav i poštovanje uživali u narodu. Slava voljenom vladiki!!!

    2. Ne znam da li znate da je smrt vladike Nikolaja ostala i danas misterija. Neki kazu da je ubijen pa ako se to ispostavi tacnim proglasice ga i za svestenomucenika. Definitivno je bio jedan od najobrazovanijih Srba ikada mislim da je doktorirao i na Oksfordu pa nije ni slucajno sto je Vlada bas njega u to vreme poslala u Ameriku i Englesku da pomogne srpskoj diplomatiji jer je imao ogromno postovanje tamo. Voleo bih da i jedan bulevar u Beogradu nosi njegovo ime a ne po nekim susama koje to nisu ni zasluzile ali ovo je Srbija svasta cemo jos videti i doziveti.

      1. Okolnosti njegove smrti u zvaničnom saopštenju glasi: „18. marta 1956, u svojoj ćeliji pronađen je u Gospodu počivši Vladika Nikolaj. Vladika je bio na kolenima, ničice, sa oslonjenom glavom na krevet. U ruci mu je bio molitvenik. Vladika je vodio sveti život i delovao sveto. Mnogi u ovakvoj Vladičinoj smrti vide svetu končinu, jer se prestavio na kolenima i moleći se „.Ali u srpskoj crkvenoj zajednici rasprostranjen je apokrif, koji emituje sasvim drugačiju sliku:„Mi znamo da je uoči tragedije vladiku posetio čovek, obučen u mantiju. Oni su dugo razgovarali, do kasno u noć. Ujutru niko nije video misterioznog posetioca, niti je više video kofer, koji je pripadao Vladici Nikolaju.
        Bilo je glasina da je vladika u svom životu preživeo šest pokušaja lišavanja života, ali je od ovog sedmog doživeo da tako mučki bude ubijen.

      2. Завршио је два факултета,у Берну и у Лондону на Оксфорду,одбранио је две докторске дисертације,стекао и два почасна доктората,Глазговског и Колумбија универзитета

  2. Molitve na jezeru, Misli o dobu i zlu, Prolog sve su to knjige koje su veoma poučne a trenutno čitam knjigu koju su napisali ruski psiholozi koja se zove Između ljubavi i sebičnosti i oduševljena sam. Knjiga se bavi vaspitanjem dece pa je toplo preporučujem roditeljima. Ako nađeš još neke delove kao ovaj ne budi lenj objavi mada možda ne bi bilo loše da napraviš neku listu knjiga koju preporučuješ ali ovog tipa kao ovaj tekst.

    1. Uglavnom volim da pročitam nešto što se tiče hrišćanskih nauka, tako da mi popularne svetootačke knjige kako ih zovu nisu strane. Evo jedan predlog, pokušajte da nadjete knjigu ,, Dobrotoljublje,, to je jedna od mojih omiljenih. Svako dobro, čitamo se.

  3. Nesumnjivo su posle Sv. Save, Patrijarh Pavle i Nikolaj Velimirović ostavili najjači utisak u SPC. Ono što je najbitnije je činjenica koliku su ljubav i poštovanje uživali u narodu. Slava voljenom vladiki!!!

Ostavi komentar