Manastir Kaona, Srbija

 

Živeti u jednom haotičnom, anksioznom svetu a često ne odstupiti od buke svakodnevice i ustaljenih mehanizama postojanja vrlo je naporno i mučno.  U cilju što uspešnije komunikacije sa sobom kroz prirodu i tišinu vrlo često svoje skrovište od svega gore navedenog pronađem u nekim zabačenim delovima Srbije u čijem zagraljaju prirode nemate ništa drugo osim sebe i svojih misli. Zar to nije fantastično. Ovoga puta, posetio sam manastir Kaonu, smeštenog u bajkovitom okruženju Posavotamnave.

Prvo sa čim ćete se susresti jeste bajkovito okruženje iz kog izranja manastirska crkva. Primetićete odmah sa koliko ljubavi i truda monasi odršavaju okolinu i samo manastirsko imanje. Gusta šuma opkolila je tako manastirsku površinu kao da je čuva, prigrljenu od vremena i truleži. Imanjem dominira manastirsko jezero sa vodoskokom a ako se malo udaljite od njega videćete kako se manastir tiho ogleda u vodi. Žao mi je što nisam kakvu knjigu poneo sa sobom, pa se zavalio u hlad šuma odmarajući i čitajući kao da vreme ne postoji, ali biće prilike. I da jesam, ne znam kako bih pogledom odustao od lepote koja okružuje manastir. Dalje u tekstu slede informacije o istoriji manastira koje sam pronašao na sajtu TO Šabac.

dsc_0103

dsc_0038

dsc_0094

dsc_0099

dsc_0107

Manastir Kaona  je posvećen svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu, a kapela Presvetoj Bogorodici. Nalazi se u selu Kaona u Posavotamnavi. Manastirska crkva je najstarija crkva u okolini podignuta još u vreme Nemanjića. O nastanku manastira Kaona postoji više predanja, po jednom, crkva potiče iz vremena Nemanjića. Drugo predanje postanak vezuje za za Ikoniju, sestru Miloša Obilića. Kaže se da je Ikonija sagradila ovu crkvu, a druga sestra Miloševa, Vida, neki manastir u Vidojevici. U pisanim dokumentima crkva se pominje prvi put 1548. godine. Da je nastavila da živi i po dolasku Turaka na ovo područje svedoče i kasniji popisi u kojima se pominje ova crkva i sveštenoslužitelji u njoj.

dsc_0054

dsc_0062

dsc_0075

dsc_0081

U periodu drugog austro-turskog rata 1717-1719. godine u Kaonu je donet i jedan osmoglasnik, koji govori o teškom stanju naših naroda i naših crkava pod Turcima. Osmoglasnik je iz 1693. godine, štampao ga je u Lvovu Simeon tipograf. Poklonio ga je srpskom manastiru Ravanica, odakle je donet u Kaonu. Iguman Grigorije obnovio je 1756. godine crkvu, obnova je bila većih razmera i trajala je nekoliko godina tako da je crkva živopisana tek 1766. godine.

dsc_0085

dsc_0087

Živopis je radio srbijanski slikar Teodor Stefanov Gologlavac. Crkva je tokom Prvog srpskog ustanka bila opljačkana i zapaljena, tako da su 1830. godine urađene nove dveri. Tokom Prvog srpskog ustanka u manastiru Kaona se nalazila ustanička bolnica, a u samoj crkvi magacin i barutana. Po završetku ustanka, krajem 1815. godine, po naređenju Marka Štitarca u ovom manastiru je otrovan učesnik oba ustanka, prota Nikola Smiljanić. Stanje manastira je u ovom periodu bilo dosta loše, u jednom aktu iz 1836. godine kaže se da je manastirska crkva sagrađena od kamena, da ima jedno zvono, da je u lošem stanju.

dsc_0083

dsc_0092

Manastirskom crkvom se služilo nekoliko okolnih sela i parohija, pa su istovremeno služili i sveštenici i kaluđeri. Ali vremenom se monaški život ugasio, pa je manastir pretvoren u parohijsku crkvu. Međutim crkva se nije održavala tako da se 1885. godine u njoj prestalo služiti a tri godine kasnije 1888. crkva se srušila. Privremeno je napravljena kapela u kojoj se služilo do podizanja nove crkve. Sadašnja srkva je sagrađena 1892. godine, a osvećena 1911. kada je podignuta i Zvonara. Tokom I Svetskog rata srkva je dosta oštećena a arhiva zapaljena.

dsc_0089

dsc_0091

Crkva je ponovo pretvorena u manastir tokom 1936. godine. Manastir je tavorio sve do šezdesedih godina XX veka kada su asgrađena dva konaka i ostale zgrade. Novi procvat doživeo je dogradnjom krstionice i još dve crkve tokom 1984. i 1985. godine kada je manastir obogaćen i novim sadržajima. ( Izvor : TO Šabac )

26 Comments on “Manastir Kaona, Srbija”

  1. To je prelep kraj generelano a Kaona mu tu dođe kao dragulj. I bratstvo manastira je uvek tu da izađe posetiocima u susret i upozna ih sa istorijom manastira. Priroda oko tog manastira i ona travnata površina mi je baš ostala u sećanju, baš čovek kao što kažeš da se nakupi mira tamo.

  2. Jaooo sudeći po fotografijama Kaona je raj samo nisam shvatila da li je to nešto na fazon etno naselja ili baš manastir samo jer vidim ove vrtove i jezera pa ako može odgovor. Zanima me zbog prenoćišta tamo jer baš bih volela da par dana provedem ovde.

  3. Evo ja sam bila nekoliko puta i uvek mi je tamo super. Mir, priroda, oni kaluđeri tamo i jezero sve je kao u bajci i divim se tim ljudima kako oni to tamo tako savršeno održavaju. Svratiću sigurnom još jednom dok nam dosadna jesen ne pokuca na vrata grrrrr :*

  4. Pohvalno je da jedan mlad čovek danas na ovakav način piše o duhovnosti i nekim drugim vrednostima na koje je savremen čovek zaboravio. Želim Vam još pregršt ovakvih tekstova kroz koje ćete ljude podsećati na žive duhovne spomenike od kojih smo se na žalost udaljili.

    Svako dobro od Boga želim brate Nikola.

  5. Imala sam srecu da dva puta obidjem Kaonu, predivne slike 🙂 Svima savetujem da uz Kaonu obidju Celije, Lelic i Pustinju, grob Desanke Maksimovic kao i grobove loze Nenadovic, u porti Crkve u selu Markovina.

  6. Ima mnogo lepih manastira u okolini Valjeva kao sto su Celije, Jovanja, Lelic, Pustinja pa ako se idete kroz Valjevo obidjite ako mozete svaki, imate i vodice da natocite svuda dobra je i okrepljuje. Kaona je uredna i cista i to me je odusevilo.

  7. Jeste, predivno izgleda. Koliko je samo iza tog reda i tišine sakriveno napora, posvećenosti, rada, truda. I onog zemaljskog i onog duhovnog. Slava Gospodu za sve!

Ostavi komentar